Ponovno humanizovanje organizacija u industriji 4.0

Još 2008. godine, tokom globalne recesije, Henrik fon Šel je sarađivao sa nemačkom vladom kako bi pronašli načine za podsticanje rasta i produktivnosti. U saradnji sa Henningom Kagamanom (SAP) i profesorom Šerom (procesno inženjerstvo), uočio je temeljnu promenu koja se dešava u tehnologiji.

Identifikovali su pet trendova koji su se ubrzo proširili na 77 mega-trendova koji menjaju način na koji radimo, komuniciramo i poslujemo, brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji. Ova konvergencija postala je ono što danas nazivamo Industrija 4.0.

Da bismo razumeli gde se trenutno nalazimo, korisno je prepoznati obrazac industrijskih revolucija.

• Prva industrijska revolucija organizovala je radnu snagu i započela zamenu fizičkog rada mašinama.
• Druga revolucija uvela je proizvodne linije i dodatno automatizovala fizičke procese.
• Treća revolucija donela je digitalizaciju i nastavila zamenu fizičkog rada tehnologijom.
• Četvrta industrijska revolucija uvodi zamenu mentalnih funkcija putem veštačke inteligencije i automatizacije.

Ono što današnji trenutak čini jedinstvenim jeste činjenica da ne automatizujemo samo fizičke zadatke, već i kognitivne funkcije. To stvara i zabrinutost i prilike, zbog čega je ponovno humanizovanje organizacija ključno za izgradnju otpornosti.

Industrija 4.0 nije pojedinačan događaj, već niz preklapajućih evolutivnih faza:

1. Digitalna revolucija – Povezivanje sistema i ljudi (još uvek u razvoju ka Digitalizaciji 2.0)
2. Tehnološka revolucija – AI, robotika i alati za SMART organizacije
3. Održivost – Usklađivanje sa globalnim sporazumima o zaštiti životne sredine
4. Ekonomska revolucija – Gde se trenutno nalazimo – resetovanje monetarnih sistema i tarifa
5. Bio revolucija – Do 2030. – spajanje biotehnologija i digitalnih tehnologija
6. Potrošačka revolucija – Prelazak sa ljudi kao proizvoda na ljude koji monetizuju sopstvene podatke
7. Fuziona revolucija – Slobodna energija i obilni resursi
8. Kvanta revolucija – Dugoročna budućnost

Do 2050. društvo mora proći kroz ove faze da bi ostalo funkcionalno, a čovek je ključni element u svima njima.

Proizvodnja čini oko 35% globalnog tržišta. Na svaki uloženi dolar, vraća se 2,69 dolara. To je čini ne samo centralnom komponentom Industrije 4.0, već i ekonomskom okosnicom naše radne snage.

Iako postoji razumljiva opsesija veštačkom inteligencijom kao transformativnim alatom, potrebne su nam strategije usmerene na ljude kako bismo efikasno primenili te tehnologije. Rehumanizacija organizacija mora biti naš prioritet.

Za proizvođače je produktivnost tradicionalno bila primarni fokus – povezivanje radnika, implementacija ERP sistema, automatizacija procesa i poboljšanje raspoređivanja. To stvara osnovu gde organizacije mogu uštedeti 20–30% kroz povećanje produktivnosti.

Ali sama produktivnost nije dovoljna. Sledeći korak je otpornost – sposobnost održavanja stabilnosti u promenljivom okruženju. Otpornost dolazi od efikasnog upravljanja rizicima u planiranju prognoza, upravljanju ljudima, usklađivanju veština, usklađenosti sa zakonima i propisima, i efikasnosti obuke. Ovi elementi čine ono što nazivamo „budućim radom“ i omogućuju rast koji nadilazi puko povećanje produktivnosti.

Motivisani i kompetentni zaposleni ključni su za otpornost. Sposobnost privlačenja i zadržavanja talenata predstavlja jedan od najvećih izazova za proizvođače u 2025. godini.

Današnji zaposleni očekuju mobilnu tehnologiju, fleksibilnost u rasporedu, uključenost u procese, pravedno i predvidivo raspoređivanje, kao i pravilnu ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Organizacije sa visoko angažovanim zaposlenima beleže povećanje produktivnosti od 22%. Suprotno tome, loše upravljanje zaposlenima dovodi do odlaska – oko 25% zaposlenih koji odlaze navode neadekvatne prakse u radu kao razlog.

Iako veštačka inteligencija nudi ogroman potencijal, moramo razlikovati medijsku pompu od stvarne vrednosti. Efikasna implementacija AI počinje sa kvalitetnim podacima i osnovnim sistemima. Kompanijama su potrebne osnove pre nego što mogu iskoristiti AI za upravljanje izostancima, prevenciju umora, identifikaciju organizacionih žarišta, predviđanje rizika od sagorevanja, predviđanje potražnje i planiranje radne snage.

Veštačka inteligencija omogućava reaktivne prednosti kroz brži odgovor na promene na tržištu i proaktivne koristi predviđanjem budućih potreba za radnom snagom i zahtevima za veštinama.

Četvrta industrijska revolucija predstavlja i izazove i prilike, ali njena centralna tačka ostaje čovek. Organizacije koje rehumanizuju svoj pristup – koristeći tehnologiju za osnaživanje ljudi, a ne njihovu zamenu – biće otpornije i uspešnije.

Proizvodne kompanije imaju potencijal da uštede 20–30% na produktivnosti pravilnim upravljanjem radnom snagom. Sledeća granica je izgradnja organizacione otpornosti kroz bolje upravljanje rizicima, angažman zaposlenih i strateško korišćenje veštačke inteligencije.

Da li ste spremni za ovu transformaciju?
Zapitajte se:

• Da li vaša organizacija tehnologiju tretira kao alat za osnaživanje ljudi ili kao zamenu za njih?
• Možete li prepoznati gde se vaša radna snaga oseća najpovezanijom sa procesima donošenja odluka?
• Kada dođe do poremećaja na tržištu, da li se vaš tim brzo prilagođava ili se muči da reaguje?
• Da li merite angažman zaposlenih jednako rigorozno kao što merite metrike produktivnosti?

Dok prolazimo kroz osam evolutivnih faza Industrije 4.0, zapamtite da su ljudi adaptivni element koji omogućava napredak. Naša jedinstveno ljudska sposobnost prilagođavanja ono je što će nam omogućiti da uspešno upravljamo ovim transformativnim vremenima – ako zadržimo fokus na ljudskoj dimenziji.